Da li se i vi svakodnevno pitate kakva ste majka? Od silnih saveta i savremenih, novih istraživanja, koja prate razvoj deteta ja ne mogu da dišem! Čitajući sve što mi se nudi, shvatila sam da sam ja tipična majka-nemajka!?

I moja strina sa sela (znate ona što me je za svaki nestašluk jurila po livadama “da ispraši tur“), reče mi pre neki dan:

- Ranim ti ja tako kokoške, pa sve nešto mislim, ti mlogo grdiš ovu tvoju decu, ne daješ im slobodan razvoj i atmo..ovaj, treba da imaju puno ljubavi i ‘armonije…

Stala sam zabezeknuta. Gledala sam je, kako bi naš narod rekao, “u čudu“. Diskretno sam krenula da se raspitujem koji je danas dan, da li planiraju nešto da seju i slično. Strina mi nije delovala najsuvislije, pogotovu što je bila daleko poznati zastupnik pedagoške teorije – “Batina je iz raja izašla“.

Ali, nije u strini problem: od rođenja svog prvog deteta sam sticala osećaj da sve radim pogrešno. Kao svaka ponosna majka i ja sam izvezla svoje čedo u kolicima koristeći prvi sunčan dan. Prvi slučajni prolaznik me je posavetovao da detetu obučem još nešto, sledeća osoba me je iskritikovala što bebi sunce bije tačno u oči, a n-ta mi je objasnila da beba plače iz tri razloga, zamislite: ili je gladna, ili je uprljana ili joj “nešto fali“…

Kada su deca malo poodrasla, nadala sam se da će se situacija popraviti, ali stvari su se samo pogoršale: priče o pravilnom razvoju, ne samo fizičkom već i intelektualnom su me bacale sa jednog problema na drugi – od “pametnog“ izbora škole do stalnog pregledavanja svezaka tuđe dece.

Proučavanje školskih knjiga do kasno u noć je poprimalo oblike opsesije ( kako jedan savremen roditelj da dozvoli da njegovo sedmogodišnje dete zna više od njega!), učila sam lekcije unapred, a ako bi učiteljica počela da preskače pojedine, to mi je razbijalo potpuno koncepciju!?

Srećom, moje dete je shvatilo u kakvim sam problemima i sa velikodušnoću nekoga ko vas bezrezervno voli, dopustilo mi je sve pokušaje, čuvajući se da u školi odradi sve kako treba uspešno zanemarujući moju “pomoć“.

Najzad sam shvatila da će moja ćerka tražiti nešto ako joj treba i da nije potrebno da je gušim . Sada nam je mnogo bolje: ja i dalje čitam savete vezane za decu, ali ih ne primenjujem dok mi moje čedo to ne dozvoli.

Priznajem da jedva čekam onaj trenutak pred spavanje, kada mi moje dete (koje je negde zrelije od mene) došeta i kaže:

- Mama, ja bih da me malo maziš.